Za zlatni presek kažu da je najlepša forma. U matematici i umetnosti je specifični odnos između dve veličine koje zadovoljavaju sledeće pravilo: odnos njihovog zbira i veće veličine jednak je odnosu veće veličine prema manjoj.
Zlatni presek se uglavnom obeležava malim grčkim slovom φ .

Matematički izraženo: (a+b)/a=a/b=φ

Sa zlatnim presekom ulazimo u oblast mera, odnosa, proporcija. Da bismo uspostavili bilo kakve relacije, moramo imati najmanje dve veličine. Odnos – „ A prema B “ – označava meru različitosti, poređenje između dve nejednake stvari. Na višim planovima postojanja odnos između dve nejednake veličine se izražava jednostavnom matematičkom formulom: a:b. Rezultat ove proporcije je misteriozni broj , a matematički izraženo to izgleda ovako: Zlatni presek se smatra SAVRŠENOM PROPORCIJOM – Božanskom proporcijom – i matematičari, verujem, imaju čist estetski ugođaj iščitavajući je iz formula. Prevedena na „obični“ jezik ona izgleda ovako: Manje prema Većem kao Veće prema Celini.

ZANIMLJIVOSTI: 

Antonio Stradivari (1644 – 1737) koristio je zlatni presek pri izradi svojih gudačkih instrumenata, čiji se savršeni zvuk i danas proučava.

Najveći broj muzičkih kompozicija baziranih na zlatnom preseku nalazi se kod sledećih kompozitora (po Sebanevu): Arsenski (95%), Betoven (97%), Hajdn (97%), Mocart (91%), Skrjabin (90%), Šopen (92%), Šubert (91%). Svih 27 Šopenovih etida, Sebanev je proučavao do najsitnijih detalja. U njima su otkrivena 154 zlatna reza koji nedostaje u svega 3 etide.“

Čuveni Leonardo Davinči je naslikao svoja napoznatija remek dela uz pomoć zlatnog preseka

Listovi na grani rastu na međusobnim udaljenostima, koje odgovaraju FIBONIČIJEVOM NIZU.

Cvetovi najčešće imaju 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55 ili 89 latica.

Cvetići, smešteni u glavi suncokreta, razmešteni su u dva niza spirala: jedne u pravcu kretanja kazaljki na satu i druge u suprotnom.

U pčelinjoj zajednici, košnici, uvek je manji broj mužjaka pčela nego ženki pčela. Kada bi podelili broj ženki sa brojem mužjaka pčela, uvek bi dobili broj φ.

Ako izmerimo visinu čoveka od vrha glave do poda, zatim to podelimo sa dužinom od pupka do poda, dobijamo broj φ .

Zlatni presek je u proporcijama lica, ritmu otkucaja srca, strukturi DNA.

Partenon u Grčkoj, egipatske piramide i zgrada Ujedinjenih Nacija imaju proporcije zlatnog preseka

Nautilus (puž mekušac/kućica) u svojoj konstrukciji ima spirale. Kada bismo izračunali odnos svakog spiralnog odnosa prema sledećem dobili bismo broj φ …